Savo Škobić
GADAN VIRUS ŠTRUMFITIS
( pozorišna predstava za djecu )
Lica:
– Baka štrumf
– Veliki štrumf
– Štrumfeta
– Kuckalo– štrumf koji pravi razne stvari i majstoriše
– Kefalo – štrumf sa naočarima koji se uvek pravi pametan
– Trapa – trapavi štrumf
– Licko – štrumf sa ogledalcem i koji se divi svojoj ljepoti
– Mrgud – štrumf koji stalno govori da nesto mrzi
– Gricko – kuvar štrumf
– Fircika – krojačica štrumfeta
– Mazalo – slikar štrumf
– Svirko – štrumf koji svira instrumente
– Snevko – štrumf koji sanja o raznim pustolovinama
– Rilica – štrumf koji ne zna lijepo da izgovori slovo R
– Saša – djevojčica štrumf sa narandžastom kosom
Ostali likovi su:
– Gargamel
– Azrael
Vrijeme i mjesto radnje: Nekada negdje, mada izgleda, nikada nigdje.
PRVA SLIKA
Kada se zavjesa otvori, selo je u svitanju. Čuju se prepoznatljivi zvuci sna (hrkanje, mumljanje, zijevanje...). Na scenu brzo uđe Svirko sa trubom, stane na drugu stranu scene i okrene se ka kućicama. Sve vrijeme dok je prelazio preko scene i zastajkivao, brzo je pokušavao da izvadi džepni sat u čemu mu je mnogo smetala truba, koja mu je čak i ispala nekoliko puta, a kada je na satu vidio da mora požuriti, još brže je petljao sa vraćanjem sata u džep. Napokon se smiri i osvijetljen samo on, i to do pola svjetlosnim krugom, počne na trubi da svira laganu melodiju koja se zove „Tišina“. To traje jedno vrijeme, potom prekine, pa zagleda u čudu kako još niko ne ustaje; čuje se da negdje pijetao pjeva, a onda se sjeti pa počne jako svirati „Juriš konjice“, iz kaubojskih filmova. Tada nastaje opšta gungula i metež. Neki štrumfovi izlijeću u šarenim dugim gaćama i pidžamama pa se brzo vraćaju u kućice. Nakon nekoliko trenutaka postrojeno je kod jarbola 8 štrumfova, kojima se pridružuje i Svirko, potom dolazi i staje pred njih Veliki štrumf. Dotadašnje gurkanje i svađa oko mjesta za stajanje, prestanu i svi se umire.
1. Pojava
ŠTRUMFETA, KEFALO, TRAPA, LICKO, MRGUD , GRICKO, FIRCIKA, SVIRKO, KUCKALO, potom VELIKI ŠTRUMF
KEFALO (Trapa se saplete pa mu udari u kantu): Polako, gdje si navalio Trapo? E, baš ti je kum bio u pravu kada ti je dao to ime i jesi trapo trapavi!
TRAPA: Trapa meni nije ime nego nadimak.
KEFALO: Nadimak?
TRAPA: Da, nadimak glupsone glupi.
KEFALO: Šta ti je to nadimak? Je l' se to nešto nadima?
TRAPA: Ne, nadima se, Kefalo, nego je to nešto iznad imena, nad–ime, pa nadimak.
KEFALO: A kako se dobija taj panadimak?
TRAPA: Joooooj! Nije panadimak nego nadimak. Ti se izgleda još nisi ni probudio! Nisi se naspavao?
KEFALO: Kako da se naspavam? Sinoć sam do kasno farbao ogradu sa istočne strane i taman da se naspavam Svirko zasvira ustajanje.
ŠTRUMFETA: A zašto si ti, Kefalo, sinoć farbao ogradu sa istočne strane, pa glavna kapija nam je sa zapadne strane?
KEFALO: Zato Štrumfetice, što na istoku sunce izlazi pa će prvo osvijetliti i ugrijati tu stranu. Tako će je brzo i osušiti. Ja ću do podne ofarbati ogradu na zapadnoj strani, pa kada sunce pređe tamo, neka onda i osuši taj dio ograde. Zar nisam pametan?
MRGUD: Mrzim pametne... A hoćeš li, onda sutra, okrenuti ogradu ili cijeloselo pa da dvije neofarbane strane budu sada na istoku i na zapadu?
GRICKO (uvijek gricka grickalice iz velike kese i ne da nikome, neki pokušavaju da mu ukradu): Baš si budala, Mrgude, Zašto da okreče kuću, neka kaže suncu da sutra izađe na sjeveru a zađe na jugu.
FIRCIKA (Svirku mazno): Jaaaooo, što si jutros lijepo svirao onu prvu melodiju. Baš je bila nježna kao pamuk.
SVIRKO: Ma, pogriješio sam. Kad sam se probudio učinilo mi se da se smrkava pa da trebam svirati nešto za uspavljivanje, a kada je pijetao zapjevao onda sam shvatio kako sam pogriješio pa sam brzom brzinom, tačnije najbržom brzom brzinom promijenio, i niko nije primijetio... osim tebe.
FIRCIKA (vadi iz džepa krojački metar, mjeri ga, potom iza uha uzima veliku olovku i nešto zapisuje u blok koji uvijek ima u ruci) : Pa to ti, svirko moj dragi, govori nešto, zar ne?
SVIRKO (osvrće se): Ko mi govori nešto, šta mi nešto govori nešto? Ko?
KEFALO (Trapi ljuto): Ma prestani više da mi gaziš po žuljevima, trapo trapavi!
TRAPA: Pa moram kad mi Kuckalo kucka po leđima!
KUCKALO: Pa kad nemam gdje da kuckam, a baš sam smislio nov ritam. Nazvaću ga: Štruf–en–rokl! Priznajte da je originalan naziv... Slušajte... (lupa čekićem i šarafcigerom po Kefalinim kantama)... Tuf–tata taf–tuf tata–tuf!... A? Šta velite? Je li originalan ritam?
SVIRKO: Meni je draže kolo „Moravac“, e to je ritam.
MRGUD: Mrzim ritmove!
KEFALO (Kuckalu sklanjajući kante od njega): Ma prestani da mi lupaš po kantama, probušićeš mi ih!
KUCKALO: Pa šta da radim? Ja moram da stvaram!
KEFALO: Reci lijepo Velikom štrumfu da ti nabavi bubnjeve, lupaj koliko ti je volja.
ŠTRUMFETA: Stvarno ljudi, gdje nam je Veliki štrumf?
SVIRKO (zabrinuto): Da nije bolestan?
LICKO (ogleda se u ogledalce koje uvijek nosi i popravlja frizuru): Mora da se malo licka i sređuje. Ne može baš svakakav pred svijet, ipak je on Veliki štrumf.
FIRCIKA: Da nije zaljubljen, pa je ostao da dosanja svoj lijepi i nježni san?
TRAPA: Ma joook! Negdje je zaturio jednu cipelu pa ne može da je nađe.
GRICKO: Ma sigurno čovjek sjeo da prvo doručkuje... (uzvikne parolu)... Sa punim stomakom u nove radne pobjede!
MRGUD: Mrzim pobjede!
KUCKALO: Da mu neko nije zakucao vrata?
KEFALO: Ej, ej, ej, smirite se, evo ga dolazi Veliki štrumf!
MRGUD (tiho): Mrzim smirivanje!
VELIKI ŠTRUMF (dolazi laganim koracima i penje se na panj uz pomoć štapa od kojeg se ne odvaja): Dobro vam jutro, mali moji štrumfovi!
S V I (sem Trape): Dobro ti jutro, Veliki štrumfe!
TRAPA (uzvikne, ali uvijek malo kasni): ...štrumfe!
VELIKI ŠTRUMF: Jeste li se naspavali, pametni moji štrumfovi?
S V I (sem Trape): Jesmo, Veliki štrumfe!
TRAPA: ... štrumfe!
VELIKI ŠTRUMF: A da li ste orni za novi radni dan, tačnije udarnički dan?
S V I (sem Trape): Jesmo, Veliki štrumfe!
TRAPA: ... štrumfe!
VELIKI ŠTRUMF: E, dobro, sokolovi moji. Sada ćemo malo jutarnje gimnastike. Malo ćemo da vježbamo kao i svako jutro, jer kao što kaže naš premudri narod: U zdravom tijelu zdrav štrumf!... (dotrčavaju i ostali štrumfovi koji nisu bili u stroju)... Da vidimo, Svirko, šta si nam za jutros pripremio. Idemo, djeco, svi složno i dišite duboko!
2. Pojava
MAZALO, SNEVKO, SAŠA, RILICA i pređašnji
VELIKI ŠTRUMF (onima što kasne): Opet vas četvoro kasnite na jutarnje postrojavanje. Da mi se javite na raport poslije vježbe!
MAZALO, SNEVKO, SAŠA, RILICA (uglas): Si, šefe!
SVIRKO (uzima gitaru ili bez nje pjeva uz muzičku matricu melodije „Stare novine“, Miladina Šobića, a ostali igraju pripremljenu koreografiju, Svirko je prvo najavi): Ovu pjesmu sam napisao preksinoć, na straži. Zove se ŠTRUMFERAJ
Šetam sam po bulevaru
imam moju muku staru
moram negdje ja da štrumfujem
mora nešto da se štrumfuje.
Ljenost to je bolest stara
a ja za nju nemam dara
moram negdje ja da štrumfujem
mora nešto da se štrumfuje.
(Ref.)
Život moj je štrumferaj
kada štrumfam to je raj
Život moj je štrumferaj
kada štrumfam to je raj.
Ja jesam tatin sin
uvijek nasmijan i fin
nikad ja ne ludujem
zato uvijek štrumfujem
................. štrumfujem.
Meni ne treba bombona
udarnička zvone zvona
moram negdje ja da štrumfujem
mora nešto da se štrumfuje.
Znajte ljudi štrumfam fraj
što odršumfam to je sjaj
moram negdje ja da štrumfujem
mora nešto da se štrumfuje.
Život moj je štrumferaj
kada štrumfam to je raj
Život moj je štrumferaj
kada štrumfam to je raj.
Ja jesam tatin sin
uvijek nasmijan i fin
nikad ja ne ludujem
zato uvijek štrumfujem
................. štrumfujem.
Na samom početku pjesme Veliki štrumf malo sjedi i gleda, a onda se povuče u stranu i sjedne ispod velike šarene pečurke za svoj radni sto. Na sceni su pečurke, panjevi, cvijeće i grmovi natprirodno veliki, tako da štrumfovi izgledaju još manji nego što su djeca koja ih igraju. Neke pečurke imaju prozore i vrata gdje žive štrumfovi, a nekima se vidi samo gornji dio sa dimnjakom da se dobije utisak da je cijela dolina veliko selo štrumfova.
Kada se koreografija završi, svi se brzo raziđu svako za svojim poslom: Mazalo, Snevko, Saša i Rilica stanu u red blizu stola Velikog štrumfa i čekaju da ih primi na raport; Trapa pomaže Gricku da postavi u dubini scene veliki kazan i da „nalože“ vatru ispod, te da kuva ručak; Svirko i Mrgud uzmu svoje porcije i kašike i stanu pored kazana, čekaju ručak; Kefalo farba dio ograde koja viri desno naprijed; Štrumfeta pridržava veliki putokaz koji Kuckalo pokušava da pričvrsti za panj (na putokazu velikim slovima i jarkih boja piše: TAMO, OVAMO, GORE, DOLE); a Fircika uzima mjeru Licku za novo odijelo. Razgovori se prepliću, ali ne smetaju jedni drugima.
3. Pojava
VELIKI ŠTRUMF, MAZALO, SNEVKO, SAŠA, RILICA, ŠTRUMFETA, KUCKALO, TRAPA, GRICKO, SVIRKO, MRGUD , LICKO, FIRCIKA, i KEFALO
VELIKI ŠTRUMF (doziva): Sljedeći!
MAZALO: Oprosti mi, Veliki štrumfe, do kasno sam štrumfao ovaj putokaz što ga postavljaju Štrumfeta i Kuckalo, pa sam se malo uspavao.
VELIKI ŠTRUMF (naginje se preko stola da razgleda putokaz, češka bradu u nedoumici): Misliš da će štrumfovi bolje štrumfati kada znaju u kojem pravcu idu?
MAZALO: Da, Veliki štrumfe. Ideju mi je da Trapo juče. Ja ga pitam kuda ide, on mi veli: „ovamo“, a ode tamo. Ovako neće griješiti, lijepo im piše gdje je ovamo, gdje je tamo, gdje je gore, a gdje je dole, zar ne, Veliki štrumfe?
VELIKI ŠTRUMF: Dobro, Mazalo, za kaznu ćeš mi naštrumfati moj veliki portret za dnevni boravak u ovoj mojoj kućici.
MAZALO: Si šefe. Taj ću vaš portret nazvati Štrumf Liza... Bićete zabezeknuti od srećnog zadovoljstva! ...(odlazeći kistom dodiruje paletu i gracioznim pokretima velikog umjetnika crta na zamišljenom platnu ispred sebe)... Da... da... da... Biće to čuvena Mona Li... ovaj Štrumf Liza.
KUCKALO: Drži pravo Štrumfeta i nemoj da se pomjeraš.
ŠTRUMFETA: Pa požuri malo, Kuckalo, teško mi je.
KUCKALO: Želim da Veliki štrumf bude jako zadovoljan, tačnije, prezadovoljan!
ŠTRUMFETA (gleda u strelice iznad glave): Ne moraš da kuckaš u ritmu tvoga štruf–en–rokla... A jesi li siguran da smo ga pravilno okrenuli?
KUCKALO: Ma jesmo, ne sikirikaj mi se ni malo. Znam sigurno gore ne moži bi nigdje nego gore, da je tamo – tamo, a da je ovamo – ovamo.
VELIKI ŠTRUMF (doziva): Sljedeći!
SNEVKO: Ja se duboko, široko i visoko izvinjavam, Veliki štrumfe, ali mi je san bio toliko lijep, nježan i sladak da nisam smio nikako da se probudim.
VELIKI ŠTRUMF: A šta si, Snevko, sanjao, kada je tako lijepo?
SNEVKO: Sanjao sam, Veliki štrumfe, da proslavljamo tvoj rođendan, da je Gricko napravio ogromnu tortu sva od šlagiranih jagoda...
VELIKI ŠTRUMF: Kakvih šlagiranih jagoda?!
SNEVKO: To su, pjesnički rečeno, jagode u šlagu pa ne znaš da li više ima jagoda ili šlaga... ili jagoda... ili šlaga... ili...
VELIKI ŠTRUMF: Dobro, dobro, shvatio sam!
SNEVKO: ... ili jagoda.
VELIKI ŠTRUMF: Dosta. Za kaznu ćeš nam snevko za nedeljno popodne, kada se svi štrumfovi siti budu odmarali, ispričati svoja tri najljepša sna. Je l' jasno?
SNEVKO: Si, šefe. Bićete zadovoljni, štaviše prepreprezadovoljni mojim snovima! ...(odlazeći glasno razmišlja)... Jagoda ili šlaga... ili jagoda... ili šlaga... ili...
GRICKO: 'ajde, Trapo, donesi drva da podložimo kazan, pa poslije donesi vode, a ja ću stavljati povrće.
TRAPA: A zašto ja moram uvijek, baš uvijek, ama baš, baš uvijek da radim teže poslove. Mogu i ja da stavljam povrće u kazan, a da, malo za promjenu, ti donosiš drva i vodu?
MRGUD: Mrzim vodu.
GRICKO: Zato, Trapo, što sam ja štrumf kuhar i što je to moj štrumferaj, a tvoj je da nosiš i donosiš, a sada za poslom, opleti!... (zadnje riječi je izgovorio jako ljut, ali ne preglasan, tako da se Trapa uplašio, spetljao oko kanti za vodu i izjurio sa scene, ovaj se okrene Svirku i Mrgudu)... Šta vas dvojica čekate?
SVIRKO (hladno): Ručak.
GRICKO: Ma kakv ručak ujutro?! Ručak je popodne, vidiš da ga još nisam ni pristavio?
SVIRKO (hladno): Nema veze, ne žuri se nama.
MRGUD: Mrzim žurbu!
GRICKO: Stara štrum–poslovica kaže: „Ko štrumfradi ne boji se štrumfgladi!“. Dakle, ostavljajte te porcije i u šumu za Trapom, donesite mnogo drva jer danas spremamo veliku gozbu za ručak.
SVIRKO (oblizuje se zainteresovano): Gozbu? Veliku gozbu? Koliko veliku i kakvu gozbu, ovaj, mislim, hoću reći, to jest pitati, šta nam lijepo spremaš?
GRICKO: Štrumfgulaš i štrumfpitu sa pečurkama... (malo zastane, pa ljutito)... Vaše je samo da pomognete Trapi i donosete drva, a sada za poslom, opletite!... Brzo!
MRGUD: Mrzim brzo! ...(izjuri za Svirkom).
VELIKI ŠTRUMF (doziva): Sljedeći!
SAŠA (djevojčica stalno uvrće čuperak svoje nrandžaste kose i povremeno češe desno koljeno, priča mazno): Ja sam, deko, prespavala jer nisam dovoljno brzo spavala. Toliko sam sporo spavala da sam se dodatno uspavala pa sam prespavala.
VELIKI ŠTRUMF: A zašto nisi brže spavala?
SAŠA: Nisam smjela zato što sam morala istovremeno da riješim i jedan problem.
VELIKI ŠTRUMF: Kakav problem?
SAŠA: Veliki.
VELIKI ŠTRUMF: Dobro, pričaj, kakav problem?
SAŠA: Pa već sam rekla, veliki problem.
VELIKI ŠTRUMF: Al' mi nisi rekla u čemu je problem?
SAŠA: U meni, u mojoj glavi, šteta što ne možeš da ga vidiš, deko.
VELIKI ŠTRUMF: Dobro, ne mogu da ga vidim, ali mi ga ti možeš ipričati pa ćemo ga zajedno riješiti. Hajde, pričaj, brzo.
SAŠA (počne prebrzo da govori, češući koljeno i uvrčući čuperak): Znaš, deko, kada smo juče čika Mazalo i ja išli da pomognemo,čika...
VELIKI ŠTRUMF: Stop, stojm, stani! Nisi na takmičenju u brzini govorenja za najgovorljiviju štrumfeticu. Govori sporije, polako, da te dobro razumijem.
SAŠA (magne se malo prema njemu, govori sasvim usporeno, na slogove a i ostale radnje su joj takođe usporene): Znaš, de–ko, ka–da smo ju–če ja i či–ka Ma–za–lo...
VELIKI ŠTRUMF: Stop, stojm, stani! Govori normalno, tako će biti najbolje, zar ne?
SAŠA (počne normalno da govori, češući koljeno i uvrćući čuperak): Znaš, deko, kada smo juče čika Mazalo i ja išli da pomognemo čika Kefalu da odštrumfa ogradu, ja sam pala i ogrebala desno koljeno. Znači, moram da ga češkam desnom rukom, a lijevom rukom moram da uvrćem ovaj svoj čuperak. Eto, to je problem.
VELIKI ŠTRUMF: Pa lijepo, imaš dvije ruke pa desnom češkaj koljeno, a lijevom uvrći taj svoj čuperak. Izvini, ali ja tu ne vidim problem.
SAŠA: Rekla sam ti, deko, da ne možeš da ga vidiš jer je u mojoj glavi. E, sinoć, kada sam legla da spavam lijepo sam ga vidjela.
VELIKI ŠTRUMF: Koga?
SAŠA: Pa problem, deko, problem. Ako legnem na desnu stranu mogu lijevom rukom uvrtati čuperak, ali ne mogu desno češkati koljeno. Kada se okrenem, pa legnem na lijevu stranu, onda mogu desnom rukom češkati koljeno, ali ne mogu lijevom rukom uvrtati čuperak. Eto, zato se nisam naspavala, pa sam prespavala. Šta da radim?
VELIKI ŠTRUMF: Imam rješenje: Kada večeras legneš da spavaš, ti lijepo lezi na leđa i onda možeš do mile volje češkati koljeno i uvijati svoj prelijepi čuperak. Neću te kazniti. Idi igraj se!
SAŠA (radosno ga poljubi): Ti si moj najštrufnutiji deka štrumf. Hvala ti... (udalji se malo pa zastane i pokušava da zamijeni ruke)... A kako bi bilo kada bih lijevom rukom češkala koljeno, a desnom rukom uvrtati čuperak?... (pokuša to, ali se umalo ne sruši pa prestane)... Uh, što je komplikovano... (otrči)
FIRCIKA (uzima mu mjeru za odijelo i upisuje): Ti ćeš, Frocoka, biti najljepši štrumf na štrumf balu, a ja ću biti uz tebe pa ćemo tako postati kraljem i kraljicom godišnjeg štrumf bala.
LICKO (ogleda se u ogledalce, jezikom vlaži vrste kojima popravlja lokne na glavi): Da, da, daaa! Najljepši i najljepša. Ja i ti.
FIRCIKA: Kaže se: Ti i ja.
LICKO: Pa koga bi ti stavila na prvo mjesto?
FIRCIKA (mazno): Zna se, teeebeee.
LICKO: Pa eto, to i ja kažem. Ja sam na prvom mjestu: Ja i ti.
FIRCIKA (mazno): Ma dobro, nema veze, bitno je da smo mi, a poslije balaaa....
LICKO (zaneseno): Daaa... A poslije bala...
FIRCIKA (zaneseno): A poslije bala...
LICKO (zaneseno, uglas): A poslije bala... Gozba!
FIRCIKA (zaneseno, uglas): A poslije bala...Vjenčanje
LICKO (iznenađeno, uglas): Kakvo vjenčanje?!
FIRCIKA (iznenađeno, uglas): Kakva gozba!... (odlaze raspravljajući uglas)
VELIKI ŠTRUMF (doziva): Sljedeći!
RILICA (ima govornu manu i umjesto r izgovara v): Ja se vvlo izvinjavam, Veliki štvumfe, što sam opet pvespavao. Gavantujem neće se ponoviti.
VELIKI ŠTRUMF: Garantuješ?
RILICA: Gavantujem!
VELIKI ŠTRUMF (malo se iznenadi): Čekaj, čekaj... Pa ti još nisi naučiogovoriti slovo r?
RILICA (buni se): Jesam, Veliki tvumpe, stvavno jesam.
VELIKI ŠTRUMF: Stvarno jesi?
RILICA: Stvavno jesam.
VELIKI ŠTRUMF: Dobro, da vidimo. Hajde reci: Riba ribi grize rep!
RILICA: To?! Samo to, e pa to je lako... (malo se nakašlje kao da sprema na veliki i važan korak, uhvati vazduh pa przo izgovori)... Viba vibi gvize vep!... (pobjedonosno ga pogleda)... A, šta kažete, šefe da li sam bvzo i dobvo naučio govoviti slovo v?
VELIKI ŠTRUMF: 'Ajde, reci ovo: rrrrrrrrrrr!
RILICA:Vvvvvvvvvvv!
VELIKI ŠTRUMF: Ne tako, ne v nego r. Ovako: Rrr rrr rrrrrrrrrrrrr!
RILICA: Polako, šefe, upalićeš.
VELIKI ŠTRUMF: Šta ću upaliti?
RILICA: Pa, motov, šefe. Tako se pali motov.
VELIKI ŠTRUMF: Štrumfe Rilica, kažnjavam te da pola sata ispravno, pazi, ispravno, govoriš rečenicu: Riba ribi grize rep! Dok to ne naučiš ne dolazi u logor. Je l' jasno?
RILICA: Si šefe!... (žurno odlazi vježbajući)... Viba vibi gvize vep!... Viba vibi gvize vep!...
KEFALO (oni koji su na sceni rade svoje oslove, donose se drva i voda, a Kefalo farba ogradu i pjeva refren):
Život moj je štrumferaj
kada štrumfam to je raj
Život moj je štrumferaj
kada štrumfam to je raj.
Ja jesam tatin sin
uvijek nasmijan i fin
nikad ja ne ludujem
zato uvijek štrumfujem
................. štrumfujem.
Život moj je štrumferaj
kada štrumfam to je raj
Život moj je štrumferaj
kada štrumfam to je raj.
Ja jesam tatin sin
uvijek nasmijan i fin
nikad ja ne ludujem
zato uvijek štrumfujem
................. štrumfujem.
Z a v j e s a
DRUGA SLIKA
Gargamelov dvorac, u stvari straćara od nekada lijepog dvorca. Ova slika se može igrati pred zavjesom ili sa paravanom postavljenim na metar iza zavjese na koji se projecira sa video–bima otraga taj ambijent, tako da se ta scena može brzo postaviti i isto tako brzo ukloniti, bez velikih i nepotrebnih pauza kako bi dječiju pažnju zadržali.Djevojčica koja igra Azraela treba da ima takvu garderobu i masku da je može u par sekundi promijeniti iza paravana (kad je mačak: donji dio trenerke, crni duks sa kapuljačom i maska; ispod duksa je skupljena lijepa damska haljina koja pada preko patika na pod kada se skine duks, tačnije kad je Gargamel pretvori u princezu;kosa svijetla, duga sa dijademom na glavi, koja se neće vidjeti ispod kapuljače).
1. Pojava
GARGAMEL i AZRAEL
GARGAMEL (Stoji kraj veriga na kojima visi mali bakarni kotlić; drži veliku staru čarobnu knjigu, pravi neku čaroliju ): Jedno pero iz lijevog gavranovog krila... malo crnog ispod gorilinih noktiju... tri četvrtine repa milimetarske gusjenice... sto sjemenki ljute paprike sa Madagaskara... malo magle južnih mora... jedan na suncu osušen narcis sa alpske visoravni... jedna polovina jezika zvečarke i tri štrumfove suze... (pretura po malim posudama, bezuspješno traži te suze što ga posebno ljuti)... Nema... Kako to, Azraele, uvijek mi fali samo zadnja stavka? Kako, reci kako?
AZRAEL: Kako?
GARGAMEL: Zezaj zezaj, a šta misliš da umjesto te tri štrumfove suze uzmem tri mačkove suze. Ili tri suze starog olinjalog mačka Azraela?
AZRAEL: To ne bi bilo ni lijepo ni humano, o veliki šefe Gargamele.
GARGAMEL: Šta predalažeš ti stara bezvrijedna vrećo buva?
AZRAEL: Imam ideju!... Prisjeti se, o veliki Gargamele, one male sitne štrumfetice što ti zadnji put pobježe kroz ključaonicu. Toliko si tada gorko za njom plakao da možda i sada koja suza kane. Jedna tvoja suza vrijedi bar tri suze od štrumfova.
GARGAMEL: Jesam, plakao sam, ali ne od žalosti već od jeda što te ne rasporih tada.
AZRAEL: Zašto mene, o veliki Gargamele, pa ja tada i nisam bio tu?
GARGAMEL: Baš zato, stara zakrpo što nisi bio tu, jer da si bio tu ona ne bi smjela ni proviriti iz korpe a kamoli još da bježi.
AZRAEL: Šta ću ti ja, kada si me poslao da uspavam deset bijelih i deset crnih gavranova, pa da im očerupam krila za tvoje čarobne napitke.
GARGAMEL: Uvijek pronađeš neki izgovor. Dosta priče. Idi i brzo pronađi nekog štrumfa i natjeraj ga da plače sve dok ne napuniš ovu teglu! ...(da mu manju staklenku sa poklopcem)... Ja ću ovo mješati da ne zagori dok ti to ne doneseš. Idi!
AZRAEL: Idem, idem, o veliki Gargamele....(ode).
GARGAMEL (jako zijeva i ne stavlja ruku na usta; zijevanje ima zadatak da natjera ne samo čitaoca ovih redova nego i publiku na zijevanje jer je, kao što nam je poznato, zarazno): O, sto mu vreća buva sa afričkog jednoroga, još mi samo ovo treba ...(zijevanje)... Toliko mi se spava da ne znam kako ću ostati budan dok se Azrael ne vrati sa prvim Štrumfom kojeg ugleda ...(zijevanje)... Šta da radim?... (sjeti se)... Aha, znam. Govoriću onu čudnu pričicu o Kitajcima. Kitaj je Kina pa su onda Kitajci Kinezi. Dakle ovako... (prvo se malo prisjeti u sebi brojeći na prste. a potom govori povremeno miješajući ono u kotliću)... Bila tri Kitajca. Jedan se zvao Jakci, drugi Jakcidrakci, a treći Jakcidrakcijakcidroni. U isto vrijeme su blizu njih bile i tri Kitajke. Jedna se zvala Cipka, druga Cipkalipka, a treća se zvala Cipkalipkaliponponi. Rasli su zajedno i kada je došlo vrijeme za ženidbu, oženiše se. Jakci oženi Cipku, Jakcidrakci Cipkalipku, a Jakcidrakcijakcidroni Cipkalipkaliponponi. Nakon godinu dana dobiše po dijete. Jakci i Cipka svom sinu dadoše ime Fuđi, Jakcidrakci i Cipkalipka svom sinu dadoše ime Fuđifu, a Jakcidrakcijakcidroni i Cipkalipkaliponponi svom sinu dadoše ime Fuđifufuđifoni... Uf, jedva se sjetih, ali bar mi se više ne spava... (gleda Azraela da se vraća, radosno)... To, majstore. Takvog te volim. Za nagradu ćeš dobiti sve riblje kosti nakon moje večere. Daj teglu...(razočaran vidi da je tegla prazna)... Nema suza?
AZRAEL: Nema.
GARGAMEL: Jesi li vidio bar jednog štrumfa?
AZRAEL: Jesam jednog, ali je plakao pa mi je bilo žao da mu još i ja na muku pristajem.
GARGAMEL: Pa ja te i hranim da štrumfovima na muku pristaješ. On prosipa toliko meni vrijedne suze a ti ništa. Ma moram ja tebe otjerati i nabaviti nekog mladog i vrijednog mačka. Ti si već star, plašiš se i svoje sjenke.
AZRAEL: Ne plašim.
GARGAMEL: Plašiš, plašiš, vidio sam te neki dan. Tvoja te vlastita sjenka jurila po kući.
AZRAEL: Ipak sam joj utekao. Nije me stigla mada je jurila dok sam i ja jurio, a kada sam ja stao i prestao trčati, stala je i ona. Kada sam se okrenuo i pošao prema njoj i ona se okrenula i išla od mene. Mislim da sam mogao da je uhvatim, ali mi je bilo mrsko da je jurim po sobi.
GARGAMEL: E, glupsone glupi, gluplji si od onih šupljoglavih šupljoglavaca štrumfova. Da si iz ovoh stopa otišao i uhvatio tog rasplakanog štrumfa i bez njegovih suza mi se ne pojavljuj na oči! Jesi li razumio?
AZRAEL: Jesam ali...
GARGAMEL: Nema „ali“! Nema nikakvog „ali“, nego na izvršenje!
AZRAEL: Idem, idem, o veliki Gargamele.... samo sam htio...
GARGAMEL: Ništa ti nisi htio. Odlazi!
AZRAEL: Saslušaj me, o veliki Gargamele.... dopašće ti se moja ideja.
GARGAMEL: Dobro, 'ajd govori. Imaš tri sekunde.
AZRAEL: Samo tri sekunde?
GARGAMEL: Da tri sekunde!
AZRAEL: Pa ne mogu za tri sekunde ni da te oslovim.
GARGAMEL: Ne moraš me oslovljavati. Samo daj ideju.
AZRAEL: Dobro, evo...(mjaukne glasno i žalosno kao da mu je neko stano na rep). Eto, to je ta ideja.
GARGAMEL (trlja bradu i nervozno hota tamo–ovamo): Hm. To bi trebalo biti nešto strašno, neka strašna ideja... (stane pred njega)... Ponovi!... (ovaj ponovi ali sada glasnije i sa par pokreta više))... Dobro, ne mogu razumjeti. Pričaj šta imaš na umu.
AZRAEL: Bilo bi dobro, o veliki i moćni Gargamele, da ga nekako namamio ovde, da ga privolimo da sam dođe i da živi sa nama, pa onda kada ti god zatreba njegovih suza, samo ga rasplačeš. A, šta veliš?
GARGAMEL: Pa to je genijalna ideja ...(trlja ruke)... Pa što ne govoriš odmah, nego tu zapeo da ideš pa da ideš?
AZRAEL: Ali...
GARGAMEL: Nema nikakvo „ali“. Idi i namami ga.
AZRAEL: Pa kako ću ja, običan mačor da ga namamim? Otkuda on zna da ja znam da govorim?
GARGAMEL: Dobro, pretvoriću te u princezu... (Azrael u strahu pokušava da nađe zaklon)... Hokus pokus preparandus... Ćiriba ćiribi pretvori se u princezu ti! ...(u momentu kada Gargamel izgovori zadnje čarobne riječi, iz njegovog čarobnog štapa sijevnu i zadimi se, a Azrael zađe za paravan, tamo skida duks, spušta haljino sve uz bolno vrištanje)... ?'ajde, šta se uvijek dereš kao da te živog derem? Malo su mi se istrošile baterije u ovom mom čarobnom štapu, ali nemam sada para da kupujem druge ... (u međuvremenu je prestala mačkova dreka)... 'ajd, izađi da te vidim!... (Azrael u liku princeze izlazi koketno)... Oooo, da ne znam da si mačak, tačnije obična vreća buva, još bih se mogao i zaljubiti.
AZRAEL: Prije toga bi morao i sebe začarati i pretvoriti se u lijepog mladog princa kakav mi i pripada, a ne takav kakav si, najružnije i nasmrdljiviji zlobo na svijetu!
GARGAMEL: Hehehe... Zaš ti da laskaš... Hehehe... a sada dosta priče, idi i izvrši zadatak!
AZRAEL: Idem, a da li ću se vratiti vidjećemo još.
GARGAMEL: Dobro znaš da je čarolija kratkotrajna ida te isto tako mogu pretvoriti u miša i pustiti mačkama da te love!
AZRAEL (trgne se u strahu, pa mazno): Ma, šalim se, samo se malo šalim šećeru! ... Dobićeš svog plačljivog Štrumfa dok si rekao keks! ...(ode).
GARGAMEL (viče za njim): Samo požuri da mi ne zastari ovo što sam do sada uradio! ...(prilazi kazanu i miješa, a usput lista po čarobnoj knjizi)... Da provjerim da li sam sve stavio šta treba? ...(zijevanje)... Jesam sem tih suza. Sa ovim ću virusom zaraziti sve štrumfove i zauvijek ih istrijebiti ...(zijevanje)... Uh, što mi se spava.... Šta da radim da ne zaspim? ...(sjeti se)... Aha, sjetio sam se: sam ću sebi pričati onu beskrajnu priču, samo da se malo prisjetim ... (prvo se malo prisjeti u sebi brojeći na prste. a potom govori povremeno miješajući ono u kotliću)... Bio jedan pas i ujeo kuhara. Kuhar uzme nož i raspori psa. Došli drugi psi i naprave mu spomenik, na njemu su napisali: Bio jedan pas i ujeo kuhara. Kuhar uzme nož i raspori psa. Došli drugi psi i naprave mu spomenik, na njemu su napisali: Bio jedan pas i ujeo kuhara. Kuhar uzme nož i raspori psa. Došli drugi psi i naprave mu spomenik, na njemu su napisali: Bio jedan... ma neću, dosadno je to... (čuje da dolazi neko, pa se malo „popravi i pravi se najljubaznijim čovjekom na svijetu; brzo skine stoljnjak sa stola i ogrne ga kao plašt)... Oooo, dobro mi došli, dragi štrumfe!
2. Pojava
GARGAMEL, AZRAEL i RILICA
AZRAEL: Dobro veče, o presvijetli i predobri veliki, najveći Gargamele! ...(gurne ramenom Rilicu da i on pozdravi)... Predstavljam ti najljepšeg i najpametnijeg Štrumfa.
RILICA: Pozdvavljam vas veliki Gavgamele. Ja sam štvumf Vilica.
GARGAMEL: Vilica? Koja, gornja ili donja vilica?
RILICA: Ma, neee. Nisam ja Vilica nego v Vilica.
AZRAEL: Naš mladi gospodin štrumf ne umije da kaže slovo r, to je mali problem, ali primjetan.
RILICA: Ma, neee! Ne pvimjećuje se uvijek, samo kada govovim,
GARGAMEL: O, pa medicina je napredovala mladi štrumfe, sve se liječi sem kurjih očiju.
RILICA (radosno): Sve? Stvavno sve? I moj govov, hoću veći i moje slovo v?
AZRAEL: Došli ste na pravo mjesto. Naš veliki Gargamel je čarob... ovaj... doktor medicine, a specijalista je za govorne mane.
RILICA: Misliš logoped?
AZRAEL: Da, logod... lopog... taj. To ti je naš Gargamel. Saće on, čas posla, da te riješi tog problema. Izvoli sjesti ovde i evo ti ova tegla.
RILICA: Šta će mi prazna tegla? Da je štrumfmelada ili neko drugo slatko pa hajde, ali prazna...
GARGAMEL (izvještačeno ljubazan): Da bih napravio jako potreban sirup za tu vašu boljku, potrebne su mi štrumf... to jeste, vaše suze. Puno, puno vaših suza.
RILICA: Ali to je samo jedno slovo, malo, obično slovo v.
AZRAEL: Slovo r.
RILICA: Pa to sam i vekao,
GARGAMEL: Dobro, ne mora baš biti puna, ali bar pola tegle. 'Ajde, plači.
RILICA (pokušava, napreže se ali ne ide): Ne mogu. Izgleda da sam danas sve suze isplakao.
AZRAEL: Moraju li, o veliki Gargamele, to biti suze tuge? Mogu li biti i suze smijeha?
GARGAMEL: Naravno, suze su suze i na njima ne piše koje su.
AZRAEL: Onda ćemo lako riješiti taj problem. ...(Rilici)... Da li si golicljiv?
RILICA: Ne vazumijem!
GARGAMEL: Pita te jesi li škakljiv? ...(bocne ga prstom u rebra ovaj se zacereka)... Voliš li ovo?
RILICA (kroz smijeh): Jao, nemojte, to me golica!
AZRAEL (kada mu Gargamel namigne, počinje da ga golica): Haaa! Tu smo, dakle, e sada ćeš vidjeti kako se to radi. Ima da napuniš ne samo teglu nego i kantu suzama!
/Azrael golica, Rilica se valja od smijeha, Gargamel sakuplja njegove suze u teglu; Nakon izvjesnog vremena počinje prestajati čarolija na Azraelu, tako da proviri mačkova noga u trenerci koja je ispod haljine pa je to lako izvesti, iza fotelje i sl. Njih dvojica žure, da bi uz nagle pokrete i trzaje Azrael otišao iza paravana i tamo se uz bolne krike vratio u oblik mačka.
RILICA (prestrašeno se prestane smijati): Šta je to?
GARGAMEL: Ma ništa, učinilo ti se... ?Ajde, još malo suzica smijalica. Daaaj, samo još par kapi.
RILICA: Ma kome je do smijeha kod tih kvikova. Kao da mačka devu?
GARGAMEL: Ma dobro, ne moraš više. To i jeste naš mačak Azrael, ne dere ga niko, on se tako budi. Sada će doći pa ćeš ga upoznati.
RILICA (osvrće se): A gdje je pvelijepa i pvedivna pvinceza?
GARGAMEL: Otišla jeee... ovaj... Otišla je pušta zmajeve u vjetar.
RILICA: Da pušta zmajeve u vjetav? Pa to je kvasno. Ja baš volim da puštam zmajeve u vjetav. Mogu li i ja da idem sa njom.
AZRAEL: Ne, ne možeš... (brzo primijeti da mu je glas kao u princeze, pa vrati svoj glas, glas starog mačka)... Mrnjau.
RILICA (Gargamelu): Učini mi se da ovaj mačak govovi i to baš kao pvinceza.
GARGAMEL: Ma to ti je od silnog smijeha i izgubljenih suza. Proći će te to. Odmori se malo da ti je napravim lijek
/Rilica se igra sa Azraelom dok Gargammel muti suze i kazan, miješa, a zatim velikom krijući špricom kao za pravljenje torte taj serum koji je napravio ubrizgava u jabuke. Azrael ne dopušta Rilici da vidi šta Gargamel radi. Kada ovaj završi, uzme neku epruetu sa čepom sa stalaže i odnese je do Rilice./
GARGAMEL: Evo, gotovo je...(da mu epruvetu)... Popij i govori: Riba ribi grize rep! Sve dok ti ne bude bolje.
RILICA (govori dok Gargamel odlazi i donosi mu korpu onih našpricanih jabuka): Viba vibi gvize vep! ...Viba vibi gvize vep! ...Viba ribi gvize rep! ...Viba ribi grize rep! ...Riba ribi grize rep! ...Riba ribi grize rep!... (radosno skače i pjeva)... Riba ribi grize rep!... Riba ribi grize rep!
GARGAMEL (umiruje ga i daje mu korpu sa jabukama): Eto, mladiću, izliječio sam te pa sada idi, i evo ponesi malo ovih jabuka da počastiš sve svoje štrumfove. Ali pazi, svi, stvarno svi štrumfovi moraju dobiti po jabuku. Jesi li razumio?
RILICA (i dalje radostan): Jesam razumio sam... Rrrrrrrrrazumio! Razumio sam, o veliki Gargamele i hvala ti. Odoh. Doviđenja i hvala... (Azraelu)... Ćaos mačak!... (ode veselo skakučići i pjevajući)... Riba ribi grize rep!... Riba ribi grize rep!
GARGAMEL (radosno trlja ruke): E, tako i to smo završili. Bravo ja!
AZRAEL: A ja?
GARGAMEL: Pa rekao sam: Bravo JA!
AZRAEL: Dobro. Kakvu si smrt priredio jadnim, dragim i nikad ne prežaljenim štrumfovima.
GARGAMEL: Divnu, krasnu, sjajnu, bajnu i humanu. Kada samo zagrizu jabuku odmah će početi i do smrti neće prestati da njaču i skaču kao magarci.
AZRAEL: Bravo, o veliki Gargamele, zlobo nad zlobama, kralju zlobe cijeloga svijta.
GARGAMEL (polaskan): Dobro, Azraele, pretjeruješ. Idi za njim i da mi poslije podneseš detaljan izvjetaj, ali polako i sve po redu kako ne bih umro od smijeha!... Idi.
AZRAEL: Odoh i bićeš zadovoljan!
Z a v j e s a
TREĆA SLIKA
Kao i prva slika, samo su drugačije aktivnosti u selu: Veliki štrumf sjedi za svojim stolom i čita nešto iz velike knjige „Štrumf–knjiga mudrosti“; Mazalo je kod ograde stavio štafelaj i slika, pored njega su Snevko, koji zamišeno gleda negdje daleko, a mala Saša igra „gume“, koju je rastegla od ograde do Snevka. Trapa pomaže Gricku kod kazana; Svirko i Mrgud drže svoje porcije i kašike i čekaju ručak; Kefalo farba ogradicu koju Kuckalo postavlja oko putokaza;Štrumfeta ide od ograde gdje je Mazalo ka Velikom Štrumfu i mahne u pozdrav Firciki i Licku, kojitiho razgovoraju.
1. Pojava
VELIKI ŠTRUMF, ŠTRUMFETA, KEFALO, TRAPA, LICKO, MRGUD, GRICKO, FIRCIKA, SVIRKO, KUCKALO, MAZALO, SNEVKO i SAŠA
ŠTRUMFETA: Mogu li, Veliki štrumfe da te pitam nešto, ako te ne ometam u čitanju?
VELIKI ŠTRUMF: Samo kaži, Štrumfetice, ja za moje male štrumfove uvijek imam vremena.
ŠTRUMFETA: Brine me Rilica: Davno je otišao pa se bojim da nije zalutao.
VELIKI ŠTRUMF: Ne može zalutati, dobro sam vas naučio da se lako snalazite u prirodi i da nikako ne zalutate. Doći će on, ne brini se, čim nauči da čisto izgovara slovo r.
ŠTRUMFETA: A ako ga nikako ne nauči? Mislim ako je to neka urođena mana, hoće li onda vječno ostati sam u toj toliko gustoj šumi punoj raznih krvoločnih zvijeri?
VELIKI ŠTRUMF: Naučiće on, već ne bojim se ja.
ŠTRUMFETA: Ali ja se bojim, Veliki štrumfe. Najradije bih ga išla potražiti, ako dopustiš.
VELIKI ŠTRUMF: Možda poslije ručka da vas nekoliko ode i nađe ga, ako se do tada sam ne vrati. Sjedi sada pored mene i pomozi mi da pronađem priču o plavom štrumf–slonu.
SAŠA (igra „gume“ i govori nabrajalicu):
Sjela baba u balon
pa se vozi u London
u Londonu kupi griz
pa se vozi u Pariz
u Parizu kupi papriku
pa se vozi u Afriku
u Africi kupi kečku
pa se vozi svome dečku
dečko kupi gramofon
koji svora din-dan-don!
SNEVKO (zaneseno): Pariz... London... Afrika. Ooo, gdje ja sve nisam bio i nisam putovao! Amerika, Grča, Kina. Da, i u Italiji, takođe, nisam bio. Gdje sve nisam bio, a htio sam da budem... Dođe mi da zaplačem.
SAŠA (čučne kod Snevka i tješi ga): Nemoj, Snevko, biti tužan. Evo, ni ja nisam nigdje putovala pa nisam tužna.
MAZALO: Lako je tebi, Saša, govoriti tako. Ti si još mala pa su ti i želje male, ali mi smo veliki pa su nam i želje takve. Evo, ja bih najviše volio da budem bar tri dana na Monmartru u Parizu, pa da tamo slikam i izlažem svoje slike. Zgrnuo bih toliku lovu da ne bi niko morao ništa štrumfati slijedećih sto godina, a poslije ćemo se dogovoriti.
SNEVKO: A ja bih rado kao Romeo svojoj Juliji pod balkonom u Veroni govorio najljpše stihove.
SAŠA: To je bar lako. Sve to lijepo zamislite i u mislima budite gdje želite. 'ajde, pokušajte.
MAZALO (brzo okrenu i malo ukosi kapu ko bi to francuski slikari uradili sa svojom beretkom i brzo si kistom nacrta dva tanka brka, pa zauze pozu): O, mona murrr... Ž sui, orrrevuarrr... Trrre žoli!!
SNEVKO (istovremeno klekne na lijevo koljeno, lijevu ruku stavi na srce, a pogled i desnu ruku uputi ka zamišljenom Julijinim balkonom): Zublja sama
Nek od nje uči sjati. Djeva ta
Na crnom plaštu mrkle noći
sja
Ko alem kam na uhu crne žene -
I nije vredan svet krasote
njene.
Uz druge djeve kao snježna, čista
Golubica u jatu vrana
blista.
Kad ples se svrši, ja ću je potražit
I uz nju blagu divlju
ćud ću razblažit.
Sad vidim da je to mi prva ljubav
Jer ne vidjeh
još cvijetak tako ubav.
SAŠA (razdragano aplaudira a njih dvojica joj se klanjaju): Bravo, bravo momci... Genijalni ste!... Bravo!
GRICKO: E, vidiš, Trapa, kada bi se zanat učio gledanjem, tada bi svi psi mesari bili?
TRAPA: Kako to misliš?
GRICKO: Tako lijepo. Psi dođu i legnu pred izlog mesnice i gledaju ko mesar tranžira meso, zar ne?
MRGUD: Mrzim pse.
TRAPA: Da, pa šta ako gledaju šta mesar radi?
GRICKO: Tako lijepo. Mogu li tako što samo gledaju kako se šta radi i naučiti isto to da rade?
TRAPA: Pa ne mogu, jer oni to...
GRICKO: Eto vidiš. I ti samo gledaš kako ja kuham pa misliš da si postao kuhar kao i ja.
TRAPA: Ma znam, ali...
GRICKO: Nećemo više o psima i mesarima... (okrene se drugoj dvojici)... Vas dvojica opet čekate ručak, a?
SVIRKO: Naravno da ne.
GRICKO (izvještačeno iznenađen): Ne čekate ručak?! ...(iznervirano)... Pa šta stojite tu sa tim porcijama? Šta čekate ako ne čekate ručak?
SVIRKO (hladno): Čekamo večeru.
GRICKO (ljuto): Idite negdje drugo pa je čekajte, ne volim kada mi se motate oko kazana.
TRAPA (zbunjeno): Ali gdje drugo da čekaju večeru, kada će večera ovdje da bude?
GRICKO (sasvim ljuto): Šta me briga. Nerviraju me. I ti me nerviraš. 'ajmo, razlaz! ...(maše krpom i tjera ih kao muve)... Iš. Iš!
TRAPA: Pa nismo kokoši, šta nas iškaš?
MRGUD: Mrzim kokoši.
2. Pojava
RILICA i pređašnji
FIRCIKA (pogleda preko Lickovog ramena, pa radosno viče): Ej, štrumfni svijete! Dođite svi!... Vraća nam se Rilica!
ŠTRUMFETA (radosno mu odrči u susret pa ga vodi ispod ruke i penje ga na panj gdje se svi okupe, prilazi im i Veliki štrumf): Dobro nam se vratio, dragi naš Rilice!
RILICA (veseo i zbunjen sa korpom u ruci): Hvala, hvala!... Lijepo je biti opet u našem selu!
VELIKI ŠTRUMF: Da li si naučio da govoriš slovo r?
RILICA (ponosno klima glavom): Jesam, jesam, naučio sam!
VELIKI ŠTRUMF: Dobro. Da čujemo. Reci: Riba ribi grize rep!
RILICA (namjerno napravi malu pauzu i kada ostali postanu nestrpljivi, radosno uzvikne): Riba ribi grize rep!...(Svi su radosni i aplaudiraju a on ponavljajući to rečenicu dijeli im jabuke)... Riba ribi grize rep!... Riba ribi grize rep!... Riba ribi grize rep!... Riba ribi grize rep!...Riba ribi grize rep!... Riba ribi grize rep!...
/Kako ko uzima jabuku, radosno je zagrize i počne da njače i skače kao magarac po pozornici; samo Veliki štrumf, Štrumfeta i Rilica ne jedu jabuke, pa u čudu gledaju i povuku se do stola Velikog štrumfa/
VELIKI ŠTRUMF: Šta se ovo dešava?... (Rilici)... Šta si im to uradio?
RILICA: Ništa, Veliki štrumfe, samo sam im podijelio jabuke.
ŠTRUMFETA: Odakle ti te jabuke?
RILICA: Dao mi ih je Gargamel da vam podijelim. On je mene izliječio i sada znam da govorim slovo r. Riba ri..
VELIKI ŠTRUMF: ... Mogao sam i misliti, o naivni moj mali štrumfe. Od čega je pravio tu čaroliju?
RILICA: Ne znam za tu čaroliju, ali za mene im je trebalo mnogo mojih suza, pa su me golicali i ja sam...
ŠTRUMFETA (Rilici): Dosta, sjedi tu i ne diraj te jabuke, je l' jasno? Nemoj slučajno da si jeo koju. Pitam te je l' jasno?
RILICA: Si, šefe!
VELIKI ŠTRUMF (Štrumfeti): Brzo, evo tebi jedna knjiga a ja ću drugu. Moramo pronaći čaroliju sa štrumfovskim suzama.
ŠTRUMFETA (izvjesno vrijeme brzo listaju i čitaju, a onda ona radosno): Evo, našla sam!... (Prstom prati tekst i čita)... Kako napraviti bakcil virusa kojim se može štrumfove zaraziti da skaču i njaču kao magarci... Potrebno je: ... i tri štrumfove suze!
VELIKI ŠTRUMF: To je to. Brzo, daj ovamo... (uzme, malo traži, pa čita)... Anti–serum: Za ovo ne postoji lijek koji je napravila medicina, ali se štrumfovi mogu izliječiti samo složnom pjesmom, igrom i drugarskom ljubavlju.... (Štrumfeti)... Šta da radimo?
ŠTRUMFETA: Imam ideju! Neka nam Svirko opet pjeva onu svoju novu pjesmu, a mi ćemo svi da igramo, i natjeraćemo i ostale da igraju, i tako će se izliječiti.
VELIKI ŠTRUMF: Ideja ti je super, samo ako nam uspije, 'ajde, fataj Svirka... (ulove ga nakon nekoliko trenutaka. Drže ga čvrsto za ruke i ne daju mu da skače, dovode ga naprijed do stola)... Slušaj me, Svirko. Gargamel vas je sve zarazio pa tako skačete i njačete kao magarci. Mi moramo brzo djelovati i skinuti tu čaroliju!
SVIRKO (odobrava glavom): Oću, 'oću... Njaaa! ... Šta treba njaaa da radim? ... Njaaa!
VELIKI ŠTRUMF: Da pjevaš, Svirko. Samo da pjevaš, a oni će da igraju i tako ćemo skinuti čaroliju. Je l' možeš to? ... (Štrumfeta mu donosi gitaru)... Moraš se samo dobro skoncentrisati. 'Ajde, pokušaj.
SVIRKO (odobrava glavom, uzima gitaru i prvo malo nesigurno, a zatim normalno pjeva, Veliki štrumf i Štrumfeta hvataju ostale i dovode ih na mjesto za igranje; u toj igri prvih petnaestak sekundi imala malo ritanja i njakanja, ali vrlo brzo prelazi sve u normalu):
Šetam sam po bulevaru
imam moju muku staru
moram negdje ja da štrumfujem
mora nešto da se štrumfuje.
Ljenost to je bolest stara
a ja za nju nemam dara
moram negdje ja da štrumfujem
mora nešto da se štrumfuje.
Život moj je štrumferaj
kada štrumfam to je raj
Život moj je štrumferaj
kada štrumfam to je raj.
Ja jesam tatin sin
uvijek nasmijan i fin
nikad ja ne ludujem
zato uvijek štrumfujem
................. štrumfujem.
Meni ne treba bombona
udarnička zvone zvona
moram negdje ja da štrumfujem
mora nešto da se štrumfuje.
Znajte ljudi štrumfam fraj
što odršumfam to je sjaj
moram negdje ja da štrumfujem
mora nešto da se štrumfuje.
Život moj je štrumferaj
kada štrumfam to je raj
Život moj je štrumferaj
kada štrumfam to je raj.
Ja jesam tatin sin
uvijek nasmijan i fin
nikad ja ne ludujem
zato uvijek štrumfujem
................. štrumfujem.
/Svi igraju radosni što su uspjeli zajedničkim snagama da otjeraju čaroliju, pred početak drugog pjevanja refrena Rilica spontano uzima jednu jabuku iz korpe i zagrize je. To radi tako da ga publika mora vidjeti, dok žvaće povremeno se trza. Na samom kraju pjesme počne da glasno njače i skače po pozornici; Svi pokušavaju da ga uhvate i tako za njim izjure sa scene./
Z a v j e s a
Višegrad, ljeto 2013.
